Pre parališućeg bola iza kog sledi period nemoći obično bude dosta upozorenja, ali ko će se na to osvrtatati kad su POSTAVLJENI CILJEVI + NEADEKVATNO VEŽBANJE važniji od nas samih....
Pre neki dan me je pozvala mame jedne šesnaestogodišnje devojčice koja svira violinu da se raspita o Aleksander tehnici... glas joj je bio razdragan, kroz polu smeh mi je rekla da njena ćerka trenutno ne može da pomera jednu ruku, takoreći je (citiram) "poluinvalid" u stalnim bolovima....
U glasu prepoznajem ne razumevanje ozbiljnosti povrede...!!!!!!
Pa ko još može i da prepotpostavi da sviranje instrumenta može da povredi?! Ozbiljno da povredi?!
A može....
Može i da se oporavi, ali kod većine ne u potpunosti, i da se nastavi sa sviranjem, ili ne....i da se ponavljanjem istog ponašanja ponovo povredi, mnogo brže nego prethodni put....pa prestane sa bavljenjem umetnošću ....i živi sa prazninom....
Ali savremeno društvo nudi alate podrške za formiranje kvalitetne baze muzičkom izvođenju! Aleksander tehnika je jedna od metoda samopodrške koja je odgovara na sve potrebe sviranja: psihofizička stabilnost, lakoća (muzičkog) kretanja, koordiniranost/povezanost misli, ideja, emocija, izvođenja, izvođača i instrumenta/kolega/publike. Prepoznata kao takva je sastavni deo studija scenskih umetnosti u svetu; svi eminenti muzički fakulteti je imaju u okviru nastave koja se bavi preventivom i zdravljem studenta (Royal College of Music-London, Berklee).
I tu je, dostupna i u Beogradu, za muzičare u kući muzike, na Kolarcu (27/28. 10.)
Brinite o sebi, brinite o svojoj deci muzičarima....mislite unapred, jer kad boli, boli jako, verujte mi znam, bila sam u toj situaciji....
Нема коментара:
Постави коментар