Najmanje poželjno "S"

Skolioza predstavlja krivljenje kičme na levu ili desnu stranu u obliku "C", ili na obe strane u obliku "S". Naučne studije pokazuju da su najčešći uzroci deformiteta kičmenog stuba: 1) genetske predispozicije, 2) problemi skeletnog sistema, 3) loša biomehanika, 4)  nervni sistem, 5) način života ili 6) okruženje (spoljni činioci). Međutim, tačan uzrok promene je teško definisati pa je i njena progresija nepredvidiva (više o skoliozi na ). Javlja se u najranijem uzrastu, u fazama intezivnog rasta, u pubertetu ili na završetku rasta; češća je kod devojčica nego kod dečaka, a statistika kaže da svaka treća od 100 osoba ima skoliozu.

Kako izgleda i kako utiče na svakodnevnicu?
Vidljive promene kod osoba koje imaju skolioznu kičmu je različita visina ramena, lopatice, karlice. Kako bol ne mora biti stalno prisutan, rešavanju problema skolioze se pristupa tek kada njeno prisustva ometa obavljanje svakodnevnih radnji (višečasovno sedenje, stajanje), sporta i kada bol u leđima postane ometajući. Njeno prisustvo tada utiče na sve aspekte života, unutrašnji/telesni balans, samopouzdanje.

Aleksander tehnika kao vid rešavanja problema skolioze?
Asocijacija za bavljenje problemom skolioze u Velikoj Britaniji imenovala je Aleksander tehniku kao korisnu praksu za prevazilaženje skolioze. Usvajajući AT, osobe sa skoliozom, uče se pronalasku unutrašnjeg centra i izgradjuju bolju podršku u stopalima. Razvijajući tehniku za aktivnu podršku telu pri pokretu i u mirovanju, učenici smanjuju pritisak - kompresiju kičme i doživljavaju "oslobađanje". Studije primenjivosti Aleksander tehnike u rešavanju problema skolioze pokazuju promene na kičmenom stubu u opsegu od 4-15 stepeni u periodu od godinu dana.

                       Nastaviće se....

NAGLI RAST KOD DECE

U ranom, školskom periodu odrastanja deteta, deformiteti kao što su kriva kičma ili ravna stopala ne stvaraju nikakve bolove, ali kasnije se na njih mogu nadovezati ozbiljne hronične dijagnoze praćene jakim bolovima. Preventiva, kao ključni aspekt u sistemu zdravstvene zaštite i brige o sebi i bližnjima, zauzima centralno mesto u pristupu bavljenja ovom vrstom problema. 

U narednom periodu, bavićemo se ovom temom iz različitih uglova posmatranja.

                                             

Od izuzetne važnosti je stalno motriti na rast i razvoj deteta - deformiteti mogu biti posledica naglog rasta i ne mogućnosti brze adaptacije na to. Dnevne obaveze, rutina deteta ostaje nepromenjena, ali je ono izmenjeno - ima "višak" 3cm i još uvek nije sinhronizovano ni dovoljno izbalansirano sa njima. Evo dva slična primera kada se takve promene još dešavaju:

Prvi ste osetili ako ste majka - promena težine u trudnoći je nagla, nakon čega sledi miran period pa opet rast kilaže. Svaki put bi osetili promenu i potrebu da joj se prilagodite, pronađete bolji oslonac, podržite posturu, više odmarate. TO VREME je potrebno i deci u tom periodu kada se novi on ili ona susretnu sa sredinom u kojoj im je do juče sve bilo potaman, a danas ništa nije isto!

Drugi primer ćete prizvati iz sećanja ako ste roditelj. Vaš školarac je već imao to iskustvo u periodu ranog detinjstva. Taman nauči da se okrene na stomak, a on se izduži, poraste i sve iz početka...taman propuže kao svaka velika beba, a u sledećem trenutku neko veliko telo treba da se nosi na nejakim nogicama i rukicama...isto se dešavalo i kad je prohodavao, rast i odmah se javi nestabilnost koju smo mislili da je prevazišao...Tada smo svi oko bebe strpljivi i bodrimo je, dok malog školarca već vidimo kao veliko dete. Zar ne?

Hajde da zaključimo da je korisno gledati, videti, oslušnuti i prepoznati kad se te bitne, značajne promene u rastu deteta dešavaju, pa ga podržati, usporiti, dati mu vremena i naravno ljubavi da ponovo uspostavi jedinstvo sa sobom.