Lakoća
poktera u velikoj meri zavisi od telesnog osećaja stabilnosti. Dosegnuti
spokojnost kretanja cveta na vetru zvuči teško, ali nije nemoguće ako vam je
Aleksander tehnika saradnik na tom putu….
Balans predstavlja osećaj za meru i potreban nam je
posmatrano iz više uglova. Težnja ka uravnoteženju racionalnog i emotivnog i/ili
fizičkog i duhovnog aspekta života, predstavlja polaznu želju. Nadovezuju se
potrebe da izbalansiramo privatni i poslovni
deo svakodnevnice, lični i društveni život, uspostavimo ravnotežu između
napora i odmora. Već na pomisao o trudu koji treba da uložimo da bi to
postigli, odustajemo smatrajući da je to za nas težak izazov. Međutim,
Aleksander tehnika, sagledavajući širu sliku, nudi potencijalno jednostavan
način pristupu uspostavljanja BALANSA.
Početak rada na sebi i formiranje Aleksander tehnike,
nazvane po svom tvorcu Frederik Matijas
Aleksanderu, bio je određen idejom da su um i telo dva odvojena dela organizma.
Tokom višegodišnjeg rada Aleksander napušta
ovaj stav jer uviđa da će do promene u načinu kako obavlja bilo koju radnju
doći samo ako sebe posmatra kao celinu. Podeljenost na intelektualno, emotivno,
fizičko i duhovno biće zamenjuje idejom o neodvojivosti svih aspekata ličnosti
postavljajući usvajanje ovog principa – celovitost bića – kao imperativ osnove
tehnike. Efekti primene ovog principa, kroz ovladavanje tehnikom, najbrže se
vide na fizičkom polju – telo počinje da radi kao celina. Polazeći od telesnog
aspekta, analiziraćemo osećaj fizičkog balansa i mogućnost za njegovo
uspostavljanje.
Fizički
osećaj ravnoteže
Iznenađujuće je da možemo popraviti osećaj balansa
menjajući samo način shvatanja šta je to balans. Način kako ga doživljavamo
obično se ogleda u njegovoj primeni, postojanju ili izostanku. U trenutku
gubljenja ravnoteže, naše misli se kreću putanjom gde nedostaje balans:
anliziramo pokrete ka napred ili nazad, odnosno u jednu ili drugu stranu
(levo-desno). Razmišljamo horizontalno fokusirajući se na nedostatak ravnoteže.
Dokle god to radimo, nalazimo se, u takoreći, “vrzinom kolu” bez šanse da
uspostavimo balans. Umesto da se trudite da ne padnete na jednu ili drugu
stranu, pokušajte da promišljate vertikalno, tj usmerite vaše misli ka tome da
se vaš kičmeni stub izdužuje, a vaša stopala stabilano stoje na zemlji imajući
usmerenje ka dole. Kada razmišljate o tim usmerenjima, vi zapravo radite na
uspostavljanju balansa i isključujete strah od padanja na jednu ili drugu
stranu ose tela.
Vežba za bolji balans:
Stati (za
početak pored zida) i podići jednu ruku uvis tako da prst pokazuje naviše.
Podizati koleno ispod podignute ruke tako da butina bude paralelna sa podom dok
se oslanjamo na suprotno stopalo težeći ka dole u odnosu na podignutu ruku. Većina
ljudi smatra da naizmenično razmišljanje ka dole i gore popravlja njihov osećaj
balansa. Neka kretanje misli od jedne do druge tačke bude brzo, kao da bacate
lopticu skočicu. Ponoviti sa obe noge.
Osećaj balansa kao raspoloženje
Rad na
pronalaženju balansa započnite odlučno, njegovim negovanjem, vežbanjem i
primenom. Posmatrajte ga iz pozitivanog ugla i nemojte ga se setiti samo kada
ga izgubite. Odlučite se da usvojite osećaj balansa kao raspoloženje! Takav
pristup je važan jer unapređenje jednog aspekta ličnosti neminovno ima uticaj
na druge aspekte čoveka jer svako biće predstavlja psihosomatsku celinu.
Uspostavljanje fizičkog balansa omogućava nam osećaj stabilnosti, bolju
koordiniranost i lakoću pokreta. Naš prirodan, uspravan stav potpomognut novim
osećajem balansa, omogućiće nam da uživamo u plesu sa vetrom.