недеља, 13. јануар 2013.

KAO CVET NA VETRU


Lakoća poktera u velikoj meri zavisi od telesnog osećaja stabilnosti. Dosegnuti spokojnost kretanja cveta na vetru zvuči teško, ali nije nemoguće ako vam je Aleksander tehnika saradnik na tom putu….




Balans predstavlja osećaj za meru i potreban nam je posmatrano iz više uglova. Težnja ka uravnoteženju racionalnog i emotivnog i/ili fizičkog i duhovnog aspekta života, predstavlja polaznu želju. Nadovezuju se potrebe da izbalansiramo privatni i poslovni  deo svakodnevnice, lični i društveni život, uspostavimo ravnotežu između napora i odmora. Već na pomisao o trudu koji treba da uložimo da bi to postigli, odustajemo smatrajući da je to za nas težak izazov. Međutim, Aleksander tehnika, sagledavajući širu sliku, nudi potencijalno jednostavan način pristupu uspostavljanja BALANSA.

Početak rada na sebi i formiranje Aleksander tehnike, nazvane  po svom tvorcu Frederik Matijas Aleksanderu, bio je određen idejom da su um i telo dva odvojena dela organizma. Tokom višegodišnjeg rada Aleksander  napušta ovaj stav jer uviđa da će do promene u načinu kako obavlja bilo koju radnju doći samo ako sebe posmatra kao celinu. Podeljenost na intelektualno, emotivno, fizičko i duhovno biće zamenjuje idejom o neodvojivosti svih aspekata ličnosti postavljajući usvajanje ovog principa – celovitost bića – kao imperativ osnove tehnike. Efekti primene ovog principa, kroz ovladavanje tehnikom, najbrže se vide na fizičkom polju – telo počinje da radi kao celina. Polazeći od telesnog aspekta, analiziraćemo osećaj fizičkog balansa i mogućnost za njegovo uspostavljanje.  

Fizički osećaj ravnoteže
Iznenađujuće je da možemo popraviti osećaj balansa menjajući samo način shvatanja šta je to balans. Način kako ga doživljavamo obično se ogleda u njegovoj primeni, postojanju ili izostanku. U trenutku gubljenja ravnoteže, naše misli se kreću putanjom gde nedostaje balans: anliziramo pokrete ka napred ili nazad, odnosno u jednu ili drugu stranu (levo-desno). Razmišljamo horizontalno fokusirajući se na nedostatak ravnoteže. Dokle god to radimo, nalazimo se, u takoreći, “vrzinom kolu” bez šanse da uspostavimo balans. Umesto da se trudite da ne padnete na jednu ili drugu stranu, pokušajte da promišljate vertikalno, tj usmerite vaše misli ka tome da se vaš kičmeni stub izdužuje, a vaša stopala stabilano stoje na zemlji imajući usmerenje ka dole. Kada razmišljate o tim usmerenjima, vi zapravo radite na uspostavljanju balansa i isključujete strah od padanja na jednu ili drugu stranu ose tela.

Vežba za bolji balans:
Stati (za početak pored zida) i podići jednu ruku uvis tako da prst pokazuje naviše. Podizati koleno ispod podignute ruke tako da butina bude paralelna sa podom dok se oslanjamo na suprotno stopalo težeći ka dole u odnosu na podignutu ruku. Većina ljudi smatra da naizmenično razmišljanje ka dole i gore popravlja njihov osećaj balansa. Neka kretanje misli od jedne do druge tačke bude brzo, kao da bacate lopticu skočicu. Ponoviti sa obe noge.

Osećaj balansa kao raspoloženje
Rad na pronalaženju balansa započnite odlučno, njegovim negovanjem, vežbanjem i primenom. Posmatrajte ga iz pozitivanog ugla i nemojte ga se setiti samo kada ga izgubite. Odlučite se da usvojite osećaj balansa kao raspoloženje! Takav pristup je važan jer unapređenje jednog aspekta ličnosti neminovno ima uticaj na druge aspekte čoveka jer svako biće predstavlja psihosomatsku celinu. Uspostavljanje fizičkog balansa omogućava nam osećaj stabilnosti, bolju koordiniranost i lakoću pokreta. Naš prirodan, uspravan stav potpomognut novim osećajem balansa, omogućiće nam da uživamo u plesu sa vetrom.