Isprovocirana informacijom da dete poznanice (uzrasta između 12 i 16 godina) odlazi na operaciju kičme, imala sam toliko toga da kažem na tu temu....Emocije poput ljutnje, tuge, brige, razočarenja, što u sistem, što u način kako opšte sagledavamo takav problem preplavile su me. Ali sam zastala, i u mojoj ideji da kontinuirano pišem na ovu temu odlučila da mesto ustupim iskustvenoj priči devojčice koja je na časove Aleksander tehnike došla sa izraženom skoliozom koja je imala veliki uticaj na kvalitet njenog života u skoro svim aspektima.
Evo kako I.M. to opisuje:
Stanje pre Aleksander tehnike:
Prvo sam imala kifozu u detinjstvu koju sam uspela da ispravim dvaput. Kada mi se kifoza vratila, vratila se zajedno sa skoliozom u osnovnoj školi. Nosila sam pretešku torbu preko jednog ramena. Zbog toga je mišić u lumbalnom delu ojačao, a da bi se uspostavila ravnoteža u grudnom delu sam dobila još jedno iskrivljenje. Klasične vežbe za kičmu su pogoršavale stvar. Sa 16 godina sam se ukočila prvi put. U trenutku kada sam saznala za Aleksander tehniku i otišla na seminar imala sam 19 godina, leva strana struka je bila apsolutno ravna.
Aleksander tehnika:
Prvih mesec dana je telo bilo zbunjeno. Sećam se da jednu nogu nisam nikako mogla da opustim. Mic po mic je moje telo učilo i pamtilo kako treba da se "ponaša", ali kada je počeo junski ispitni rok nisam išla na časove i imala sam velike bolove dve nedelje. Nisam mogla da sedim, a kamoli da hodam. Posle tog perioda, pogledala sam u ogledalo i videla normalan struk. Vremenom sam naučila da budem opuštena u ispravnom položaju. Onaj ogroman mišić na levoj strani se smanjio i omekšao.
Posle Aleksander tehnike:
Kada sam osetila da mogu sama da je primenjujem u svakodnevnom životu, prestala sam da idem redovno na časove. Kasnije sam krenula i na jogu. Joga nije bila za mene opcija pre AT-a.
Hvala joj što je svoje iskustvo podelila sa nama i što primenjuje AT kao vid brige o sebi!
Narednog puta, njena priča iz ugla nastavnika Aleksander tehnike.
Evo kako I.M. to opisuje:
Stanje pre Aleksander tehnike:
Prvo sam imala kifozu u detinjstvu koju sam uspela da ispravim dvaput. Kada mi se kifoza vratila, vratila se zajedno sa skoliozom u osnovnoj školi. Nosila sam pretešku torbu preko jednog ramena. Zbog toga je mišić u lumbalnom delu ojačao, a da bi se uspostavila ravnoteža u grudnom delu sam dobila još jedno iskrivljenje. Klasične vežbe za kičmu su pogoršavale stvar. Sa 16 godina sam se ukočila prvi put. U trenutku kada sam saznala za Aleksander tehniku i otišla na seminar imala sam 19 godina, leva strana struka je bila apsolutno ravna.
Aleksander tehnika:
Prvih mesec dana je telo bilo zbunjeno. Sećam se da jednu nogu nisam nikako mogla da opustim. Mic po mic je moje telo učilo i pamtilo kako treba da se "ponaša", ali kada je počeo junski ispitni rok nisam išla na časove i imala sam velike bolove dve nedelje. Nisam mogla da sedim, a kamoli da hodam. Posle tog perioda, pogledala sam u ogledalo i videla normalan struk. Vremenom sam naučila da budem opuštena u ispravnom položaju. Onaj ogroman mišić na levoj strani se smanjio i omekšao.
Posle Aleksander tehnike:
Kada sam osetila da mogu sama da je primenjujem u svakodnevnom životu, prestala sam da idem redovno na časove. Kasnije sam krenula i na jogu. Joga nije bila za mene opcija pre AT-a.
Hvala joj što je svoje iskustvo podelila sa nama i što primenjuje AT kao vid brige o sebi!
Narednog puta, njena priča iz ugla nastavnika Aleksander tehnike.
