TAKO (NE) MORA!

U vremensko-prostornom kontinuumu u kome obitavamo, jedino vreme koje možemo osetiti na način da smo u bliskoj sprezi sa njim, jeste momenat u kome se nalazimo u ovom specifičnom trenutku. Kada fenomen mogućnosti izbora pogledamo iz ovog trenutka javlja se problem u dokazivanju tačnosti tog tvrđenja. Kada bi mogli da se vratimo kroz vreme i napravimo drugi izbor tada bi sa sigurnošću znali da mi posedujemo mogućnost izbora. Sa ciljem izbegavanja podele na dobar i loš izbor koji neminovno proističe iz ovako postavljenog koncepta, vratićemo se korak u nazad da bi se približili samom izvoru - mogućnosti izbora.

Naše odluke definisane kao izbori vremenom prerastaju u naviku - model ponašanja koji se ponavlja u svim situacijama sa sličnim karakteristikama. Nastale kao posledica društveno-sociološke uslovljenosti, intelektualne tromosti, regresije, ili specifičnih životnih situacija, pojavljuju se u emotivnom, misaonom i duhovnom (spiritualnom) aspektu života, a manifestuju se kroz reakcije i ponašanje. Da bi sebi omogućili izbor moramo preispitati naše navike i analizirati svaku situaciju sa aspekta da li reagujemo ponavljajući usvojenu formulu TAKO MORA! "Tiranija moranja" predstavlja zabludu i kao "patološki vodič" usmerava odluke uvek u istom smeru. Uvek u slepoj ulici....a da toga nismo ni svesni...

Aleksander tehnika vas neće naučiti da donosite dobre odluke, neće vas usmeriti na pravi put! Usvajanje tehnike i praktikovanje njenih principa će stvoriti uslove i mogućnost da svesno, a NE po navici, odlučujete, preuzmete kontrolu, osetite se budnima, prisutnima, ne dozvolite da vam život iscuri kroz prste!

OSETI POKRET - POGLED KA UNUTRA

Rad sa decom uvek je inspirativan, a posebno kada se radi o deci sa posebnim potrebama.
Početkom maja meseca, družila sam se sa slepom i slabovidom decom koja se muzički obrazuju u Muzičkoj školi "Kosta Manojlović" u Zemun. U okviru projekta koji je omogućio Grad Beograd odražala sam radionice Aleksander tehnike sa ciljem razvijanja kinestezije (asistent mi je bila Ivana Malić). Ikluzivni program udružio je decu koja vide, sa decom koja ne vide i međusobnom saradnjom su razvijali balans, koordinaciju, stabilnost i oslobađali pokret. Bilo je puno smeha, muzike i đuskanja. U par reči, pokušaću da vam dočaram atmosferu sa radionica i prenesem utiske, koji su izuzetno snažni.

Pogled ka unutra prvog dana druženja vodio nas ka sedalnim kostima. Tragali smo za dobrim osloncem koji bi podržao sviranje, harmonike ili klavira. Deca su sedela na lopti za pilates istražujući balans i saradnju između stopala i sedalnog dela. Ljuljuškala su se gore-dole, a potom sa oslobođenim pokretom zasvirala.

Tražili smo balans, razvijali ga da bi sa sigurnošću svirali !

Drugog dana smo upoznavali svoje telo, od temena do stopala. 

Pripremali smo se, odnosno, zagrejavali za sviranje! Muzičkim jezikom rečeno, NAŠTIMAVALI smo se da bi zvučali što bolje kada zasviramo svoje instrumente!

A onda je muzika sama potekla i svi đaci su odsvirali po jednu kompoziciju uz podršku i bodrenje drugara. Svi smo uzivali! 

Slike govore više od reči, a u mojim mislima dugo će biti rečenica jedne od devojčica: "Da sam ovo sanjala, ne bi mi bilo ovako lepo, kao što mi je sada."

30 SEKUNDI ZA AT

Kažu da dobro predstavljanje znači da za 30 sekundi kažeš sve što je važno o temi koju izlažeš i privučeš pažnju sagovornika da poželi da čuje još o tome.

 Kako u 30 sekundi predstaviti Aleksander tehniku? 

Jedna učenica Aleksander tehnike mi je uputila ovo pitanje i pre nego li sam stigla da odgovorilm dodala: "Znam, ti daš ljudima vizit kartu i kažeš:"Dodji na uvodni čas!", a time kupiš trideset minuta da predstaviš AT! Odlično iskorišćenih 30 sekundi!" 

Zaista, ako bih tražila prave reči da objasnim sveobuhvatnu sadržajnost jedinstvene jednostavnosti ove tehnike svakako bi mi trebalo više vremena. Ali, birajući reči svojih, i učenika mojih kolega, nastavnika i praktičara Aleksander tehnike, došla sam do sažetih formi koje govore mnogo o AT-u i mogu stati u pola minuta. 

• "Moje telo poprima u prirodan oblik!"
• "Pre časova Aleksander tehnike imao sam osećaj da živim u koži koja mi je manja za dva broja, kao da idem kroz život u tesnim cipelama... Sada sam moj broj"
• "Shvatila sam reč BUDNOST..."
• "Znam gde sam bila, znam gde sam sad i znam gde idem. Zaustavim se, sagledam i usmerim svoju pažnju u pravom smeru da ispinum cilj... Prisutna sam pri svakom koraku."
• "Ovo je za mene danas, za mene sutra. Ovo je za moje bližnje i danas i sutra!"

Sama ne bih mogla bolje da kažem ali ovako je jasno da Aleksander tehnika omogućava povratak ka psihofizičkoj prirodnosti, udobnosti, obezbeđuje prisutnost, povećava pažnju i nudi podučavanje o načinu brige o sebi zarad sebe i onih do kojih nam je stalo. 

KAO CVET NA VETRU

Lakoća poktera u velikoj meri zavisi od telesnog osećaja stabilnosti. Dosegnuti spokojnost kretanja cveta na vetru zvuči teško, ali nije nemoguće ako vam je Aleksander tehnika saradnik na tom putu….

Balans predstavlja osećaj za meru i potreban nam je posmatrano iz više uglova. Težnja ka uravnoteženju racionalnog i emotivnog i/ili fizičkog i duhovnog aspekta života, predstavlja polaznu želju. Nadovezuju se potrebe da izbalansiramo privatni i poslovni  deo svakodnevnice, lični i društveni život, uspostavimo ravnotežu između napora i odmora. Već na pomisao o trudu koji treba da uložimo da bi to postigli, odustajemo smatrajući da je to za nas težak izazov. Međutim, Aleksander tehnika, sagledavajući širu sliku, nudi potencijalno jednostavan način pristupu uspostavljanja BALANSA.

Početak rada na sebi i formiranje Aleksander tehnike, nazvane  po svom tvorcu Frederik Matijas Aleksanderu, bio je određen idejom da su um i telo dva odvojena dela organizma. Tokom višegodišnjeg rada Aleksander  napušta ovaj stav jer uviđa da će do promene u načinu kako obavlja bilo koju radnju doći samo ako sebe posmatra kao celinu. Podeljenost na intelektualno, emotivno, fizičko i duhovno biće zamenjuje idejom o neodvojivosti svih aspekata ličnosti postavljajući usvajanje ovog principa – celovitost bića – kao imperativ osnove tehnike. Efekti primene ovog principa, kroz ovladavanje tehnikom, najbrže se vide na fizičkom polju – telo počinje da radi kao celina. Polazeći od telesnog aspekta, analiziraćemo osećaj fizičkog balansa i mogućnost za njegovo uspostavljanje.  

Fizički osećaj ravnoteže

Iznenađujuće je da možemo popraviti osećaj balansa menjajući samo način shvatanja šta je to balans. Način kako ga doživljavamo obično se ogleda u njegovoj primeni, postojanju ili izostanku. U trenutku gubljenja ravnoteže, naše misli se kreću putanjom gde nedostaje balans: anliziramo pokrete ka napred ili nazad, odnosno u jednu ili drugu stranu (levo-desno). Razmišljamo horizontalno fokusirajući se na nedostatak ravnoteže. Dokle god to radimo, nalazimo se, u takoreći, “vrzinom kolu” bez šanse da uspostavimo balans. Umesto da se trudite da ne padnete na jednu ili drugu stranu, pokušajte da promišljate vertikalno, tj usmerite vaše misli ka tome da se vaš kičmeni stub izdužuje, a vaša stopala stabilano stoje na zemlji imajući usmerenje ka dole. Kada razmišljate o tim usmerenjima, vi zapravo radite na uspostavljanju balansa i isključujete strah od padanja na jednu ili drugu stranu ose tela.

Vežba za bolji balans:

Stati (za početak pored zida) i podići jednu ruku uvis tako da prst pokazuje naviše. Podizati koleno ispod podignute ruke tako da butina bude paralelna sa podom dok se oslanjamo na suprotno stopalo težeći ka dole u odnosu na podignutu ruku. Većina ljudi smatra da naizmenično razmišljanje ka dole i gore popravlja njihov osećaj balansa. Neka kretanje misli od jedne do druge tačke bude brzo, kao da bacate lopticu skočicu. Ponoviti sa obe noge.

Osećaj balansa kao raspoloženje

Rad na pronalaženju balansa započnite odlučno, njegovim negovanjem, vežbanjem i primenom. Posmatrajte ga iz pozitivanog ugla i nemojte ga se setiti samo kada ga izgubite. Odlučite se da usvojite osećaj balansa kao raspoloženje! Takav pristup je važan jer unapređenje jednog aspekta ličnosti neminovno ima uticaj na druge aspekte čoveka jer svako biće predstavlja psihosomatsku celinu. Uspostavljanje fizičkog balansa omogućava nam osećaj stabilnosti, bolju koordiniranost i lakoću pokreta. Naš prirodan, uspravan stav potpomognut novim osećajem balansa, omogućiće nam da uživamo u plesu sa vetrom.  

                            

AT pismo Deda Mrazu

Dragi Deda Mraze, 

Pišem ti svoju listu želja: 
1) Želim .....  želim .....

Ali kad bolje razmislim, sve što mi treba već sam dobila od tebe: veštinu da se distanciram i sagledam širu sliku, mogućnost izbora da odreagujem najbolje u datoj situaciji, skromnost da idem korak po korak, lakoću da mi vetar u leđa bude saveznik, širom otvorene oči da vidim kuda idem....

Zapravo, Deda Mraze hvala ti što si mi pre nekoliko godina poklonio Aleksander tehniku!

Moja želja ove godine je da budeš darežljiv i prema onima koji je još uvek nisu upoznali, a potrebna im je. Budi velikodušan!

 I hvala unapred !

Uvodna reč

Nije lako započeti, gledano iz različitih uglova...
Krenuti sa pravim rečima, smisleno i vredno pažnje, ali i samo početi, nakon čega sve ide "lako".

Aleksanderova tehnika je edukacija, sama po sebi specifična i primenjiva jer nas dobrim delom uči kako zapravo da učimo, a stečeno znanje primenjujemo. Većina ljudi smatra da edukacija donosi kontinuirani napredak, i sa stavom mnogih da nam je napredak od velike važnosti, ipak se ne možemo složiti oko vrste znanja koja bi trebali da usvajamo i na koji način. Aleksander je ukazivao da je bitno stečeno znanje ne koristiti protiv sebe već ga stalno iznova proveravati, istraživati,  i biti ga svestan pri primeni.
"Greška" i "neuspeh" su u glavama ljudi sinonimi i posmatrano na takav način blokada za promene i razvoj. Aleksander je uvideo da nas pokušaji da nešto uradimo "kako treba" (čitaj "dobro") obično ulove u zamku iz koje se većina nas s mukom izvlači, a sve iz razloga što niko ne obraća pažnju na to šta se zapravo desilo tokom prvog pokušaja. Obično dešava da ponovimo istu radnju samo drugi put sa više napora; drugačije rečeno, radimo sve kao prvi  put, samo gore. Ako se oslonimo na naše poimanje šta je "normalno" i šta se očekuje od nas da uradimo bez da sagledamo kako smo to uradili prvi put kada nije donelo rezultate naćićemo se u zamci. Učenje kako da promenimo naviknut model razmišljanja zahteva vreme i trud. Promena je ono što ljudi najmanje vole i umesto da je dočekaju otvorenih ruku uviđajući priliku za svoj boljitak, oni je se klone ostajući na utabanim stazama. 

Svesna promena bi bila analiza neuspeha na prvom mestu, uviđanje greške i slobodnom voljom usmeravanje ka novom načinu regovanja, daleko od udice.

Dobro došli na putovanje Aleksander tehnikom na bezbednoj stazi bez mišolovki, udica i zamki.
Natalija AT