Ove zime, tu po Balkanu, misli mi odlaze ka toj lakoći. Neretko pomislim da mi je glava jastuk punjen perjem, baš tim, vrednim (nažalost sada retkim u Srbiji). Moja misao - pero. Svaka moja misao laka kao pero, a moja glava laka na "ramenima"... Osetim manje napetosti u vratu, mišićima leđa i tak tad osvestim kako u glavi i oko vrata pre nosim vodeničarski točak...ne ulazim u detalje zbog čega... Usmerim svoju pažnju da kada je glava u pitanju doživim lakoću i vrednost perjanog jastuka i nastavim kroz dan.
Osetim razliku, i često je Budim!
Probajte i vi!
