уторак, 20. октобар 2020.

Kad sviranje boli....

 Ne retko sretnemo, čujemo, ili smo prijatelji sa muzičkim izvođačem koji ima neke tegobe ili bolove koji su u direktnoj vezi sa sviranjem/pevanjem....Svi ti bolovi objedinjeno prepoznaju se pod nazivom Playing-related musculoskeletal disorders (PRMD).

Statistika kaže da je to (bolna) stvarnost kod 86% orkestarskih izvođača (Valentine, 2004), a ne tako davno rađena studija (Steinmetz, Scheffer, Esmer, Delank & Peroz, 2013) pokazala je da 57% od ispitivanih učesnika istraživanja (a bilo ih 408 orkestarskih izvođača!) ima tegobe kao rezultat (neadekvatnog načina) sviranja, od kojih 89, 5% u trenutku istraživanja ima posledice povreda od ranije, 62,7% je imalo bolove u protekla tri meseca pre popunjavanja ankete, a 8,6% pati od bolova u trenutku anketiranja!!!! Da ne bude zabune, govorimo o rezultatima istraživanja realizovanog u Nemačkoj, sa članovima 10 orkestara iz država Saksonije i Saksonija-Anhalt  i nekolicine orkestara iz Berlina. Ne, ne dešava se to samo tamo nekim vrednim i radn
im Nemcima, ovo se dešava velikom procentu muzičkih umetnika u celom svetu... 

Ali, ako postoji, a postoji, i onaj postotak koji nema bolove u vratu (najčešće)/ leđima, koji nikada nije imao upalu tetiva/nerava, nameće se pitanje šta to oni znaju, šta rade na bolji, kvalitetniji način i da li se to može naučiti???!!!

Neosporavajući predispozicije, ima elemenata koji se mogu naučiti i time podržati uspostavlanje izbalansiranih položaja tela  i veće slobode prilikom pokreta tela  pri sviranju. Način na koji stojite, ili sedite prilikom sviranja mora vam obezbediti stabilnost i potporu za pokret i realizaciju fine motorike neophodne za muzičko izvođenje. Ako se sve vreme "DRŽITE" (da ne padnete, ili budete stabilniji, ili zato što vas strah, ili jer je neko rekao da tako treba), ko onda svira????!!! Ne mogu da se držim i sviram! Ili se držim, ili sviram! Jedno sa drugim nije dopunjujuće, već isključujuće....Ali kako da uočim, primetim da li sam pod tenzijom, da li sam u grču i da li moje sviranje kreće odatle, pitate se vi? Pa, evo jedne vežbe: 

Stanite ili sednite udobno (a to znači da vam je cela težina gornjeg dela tela ravnomerno raspoređena na obe sedalne kosti - one što žuljaju ako ste na njima). Zatvorite oči (nakon što pročitate pasus do kraja). Zamislite da ste od pene satkani, da vam je svaka ćelija laka kao pero i da se u toj lakoći prepuštate vedrom, plavom nebu iznad vas. Pepustite se lakoći  i odletite za trenutak sa planete Zemlje....ostanite u tom osećaju neko vreme, a onda otvorite oči i skrolujte niže u tekst.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Šta primećujete?! 

JOŠ STE TU!!!!!! 

NIŠTA SE NIJE PROMENILO!!! 

Ako se prepustite, prestanete da se držite, sa namerom da odletite - nećete, gravitacija vam to ne dozvoljava ma koliko vaša namera bila jaka! Zato, za početak, prestaniteda se držite, samo budite tu gde ste i svirajte sa lakoćom koju vam je ova izuzetna "magnetna privlačnost" između vas i naše planete omogućila 😉 


Ako ste zainteresovani za uspostavljenje Posturalnog optimuma za muzičke izvođače možete me kontaktirati putem mail adrese aleksandertehnika@gmail.com. Individualni on-line i live časovi dostupni su utorkom, sredom i petkom u AT studiju na Dorćolu. Grupna radionica Lake note jednom mesečno, prvi naredni termin 24.10. subota od 10-15h. Više o Aleksander tehnici na www.aleksanderetehnika.rs. 


Brinite o sebi!

Vaša Natalija Jović, 

Sertifikovani nastavnik Aleksander tehnike

 



среда, 22. јануар 2020.

Perjani jastuk - malo bogatstvo!

Jedne zime u Londonu, prijateljica mi je za pokrivanje ponudila jorgan od guščijeg perja - vrednost: jedno pravo, malo bogatstvo! Ništa lakše i ništa toplije do tog trenutka nisam osetila u svom životu - upotrebna vrednost: nemerljiva! 

Ove zime, tu po Balkanu, misli mi odlaze ka toj lakoći. Neretko pomislim da mi je glava jastuk punjen perjem, baš tim, vrednim (nažalost sada retkim u Srbiji). Moja misao - pero. Svaka moja misao laka kao pero, a moja glava laka na "ramenima"... Osetim manje napetosti u vratu, mišićima leđa i tak tad osvestim kako u glavi i oko vrata pre nosim vodeničarski točak...ne ulazim u detalje zbog čega... Usmerim svoju pažnju da kada je glava u pitanju doživim lakoću i vrednost perjanog jastuka i nastavim kroz dan. 
Osetim razliku, i često je Budim! 

Probajte i vi!