петак, 13. децембар 2019.

KAKO JE SVE POČELO?

Kada kažem da nas učitelj Aleksander tehnike neizbežna su pitanja o tome kako sam čula za to i kako je sve počelo? Verujem da je moja priča sama po sebi inspiracija da i vi proverite da li je i za vas AT "life changing" kao za mene, pa hajde da je podelim. 
Kao muzički izvođač, flautista, tokom srednjoškolskog obrazovanja sam se susrela sa dve, za mene, veoma ozbiljne povrede, obe povezane sa sviranjem flaute...Prvo sam priklještila nerv u ramenom pojasu i "izgubila" funkciju desne ruke (ruku nisam mogla da pomerim nedelju dana)...Oporavak do izlečenja doneo je saznanja o pogrešnom načinu korišćenja ramenog pojasa u želji da postignem željeni rezultat. Da se ne bih stalno SAMOPOVREĐIVALA samoinicijativno sam izmenim svoj položaj tela tokom sviranja... Godinu dana kasnije iščašila sam oba vilična zgloba. To je značilo mesec dana pasirane hrane i nemogućnost sviranja, ali i promenu ambažure (položaj instrumenta u kontaktu sa usnama tokom sviranja) kao rezultat uvida u razloge nastajanja iste. Naravno, to nije bio kraj...u toku studija nisam mogla da ponesem teret teži od jednog kilograma zbog konstantnih bolova u leđima....
Tokom svih tih godina lična očekivanja kao i očekivanja nastavnika, profesora, institucija u kojima sam se školovala bila su visoka, dok su moji rezultati bez obzira na muzičku darovitost, znanje i pripremu u određenoj meri bila ispod očekivanog... Imala sam sećaj i znala sam da mogu, ali je (neka) prepreka u realizaciji zamišljene muzičke ideje često bila prisutna...Neadekvatnoj posturalnoj bazi neophodnoj za muzičko izvođenje možemo dodati i osećaje samorazočarenja, frustracije, tuge...Ali, kad ti je umetnost pod kožom sve se "stoički" nosi i prevazilazi!
Jedan susret promenio je sve. Na masterklasu kom sam prisustvovala u Belgiji 2001. godine okupila se nekolicina mladih flautista sa raznih strana (Kanada, Francuska, Belgija, Engleska) i moja malenkost iz Srbije. Predstavljamo se svirkom i prva stvar koju primećujem je da svi poseduju onu "Bogom danu" prirodnost! Ne jedno, dvoje od nas, već svi, svi sem mene....ja se trudim, ali je u mojem izvođenju lako uočljiva doza grča, nepotrebne tenzije (želja - napregnutost da dobro odsviram se mogla videti golim okom). Tražeći šta je zajedničko svima njima došla sam do podatka da su svi oni u okviru svojih studija imali Aleksander tehniku, ili neki sličan program čiji je cilj bio uspostavljanje posturalnog optimuma potrebnog za muzičko izvođenje! Neko ih je NAUČIO kako da zadrže i neguju svoju prirodnost i da se iz tako dobre baze prepuštaju u muzičko stvaralaštvo! 
Uf! Šok! Tako nešto postoji....

Bilo je potrebno da prođe nekoliko godina dok se nisu stvorili uslovi da odem i istražim šta je to Aleksander tehnika, ali je odlazak bio životno značajan. Ako je verovati antropolozima koji kažu da je pojedinačni život čoveka život civilizacije u malom, moj život se deli na pre i posle AT-a. Našla sam šta mi je nedostajalo sve vreme, naučila sam se samopodršci i uspostavila posturalni optimum! Odlučila sam da mi to nije dovoljno i išla sam dalje da bih drugima, meni sličnima mogla biti podrška da ne prolaze kroz sve teške momente kroz koje sam ja prošla jer nisam imala ko da me tome nauči, a uči se...




среда, 17. април 2019.

TREMA JE SAMO REČ, I NIŠTA VIŠE.....

Vrtićka grupa mog starijeg deteta, uzrast od 5 godina, sprema ovih dana priredbu povodom Uskrsa. Pre par dana moje dete mi kaže:"Ja neću da nastupim na priredbi....IMAM TREMU!"

Moja prva reakcija je smeh, u određenoj meri histeričan, i sve je obojeno nevericom. Pitam se, kako moje dete od 5 godina u svom vokabularu ima reč TREMA!!! Molim ga da mi objasni šta je to trema i navodim ga da mi definiše njeno značenje! "Biće puno publike!", je njegov odgovor. Kažem mu da će u publici biti mame, tate, bake .... njegova porodica i porodice njegovih drugara. Razgovaramo na tu temu, on mi spontano ispriča celu predstavu, odpeva tri pesmice i zaboravi na REČ trema....

Dan nakon toga odlazim do vrtića po njega i u usputnom razgovoru sa vaspitačicom kažem kako je divno to što spremaju priredbu, i kako mi je Marko ispričao tekst i otpevao pesmice. Na to će ona:"Da, spremamo se, a ja sam im rekla da ako imaju TREMU samo pogledaju u nas......."!!!!!!!

Ostajem bez teksta....Ni sad ne znam kako bih verbalizovala osećanja povodom ovoga ali stav je jasan: prvi javni nastup deteta od 5 godina je obojen i predstavljen kroz prizmu prisustva nečega što neko naziva TREMA. Prirodno uzbuđenje zbog zajedničkog angažovanja i individualne odgovornosti preraslo je brigu i odbijanje, a sve to ne iz prirodnosti situacije već imenovanja u lošoj konotaciji od strane nepromišljenih odraslih.....
I onda se bavimo prevazilaženjem treme na razne načine u starijim uzrastima i borimo se protiv nje celog stvaralačkog života....Kako da je pobedimo kad ona suštinski nije naša, već nametnutost od strane drugih? Jednostavno, jačanjem onoga što smo zaista MI, naših objektivnih, opipljivih resursa, naših kapaciteta i potencijala. Aleksander tehnika u službi prevazilaženja treme ima za cilj uspostavljanje dobre phihomotorne baze neophodne za podršku muzičkog izvođenja i kao takva stvara potporu koja nije lako podložna spoljnim uticajima.

Ja, svoj najjači resurs! 

петак, 11. јануар 2019.

POSTURA KOD DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA

Održivost PRIRODNOSTI POKRETA kroz odrastanje u našem vremenu predstavlja angažovanje, pažnju i svesnost.

Urušavanje počinje još u predškolskom uzrastu na vrtićkom, dobro poznatom TEPIHU. Šta to zapravo znači? Vreme koje deca provode u vrtiću u slobodnim aktivnostima odigrava se na tepihu. Oni se na njemu igraju (najbolji i najzdraviji deo), sede i slušaju priče, razgovaraju (tu kreću problemi) i na njemu su kad gledaju crtane filmove (najveći problem!). Pitate se kako to može biti problem? Evo ga objašnjnje:

Način na koji deca sede je najčešće sa povijenom karlicom ka napred, pogrbljenog gonjeg dela tela

                           

U takvom položaju ih zatičemo kad koriste telefon ili gledaju televizor. Njihova pažnja je usmerena isključivo na sadržaj koji im se nudi i ako ih ne opomenemo da obrate pažnju na način na koji sede,  prirodnost pokreta i položaja se menja u lošem smeru!


Koje su posledice ovog načina sedenja: 
* Kifoza i bolovi u leđima
* Promene u skočnom zglobu i neadekvatan oslonac u stopalima - spušten svod
* Nestabilnost pri hodu
* Loše "držanje"

I još niz uzročno posledičnih problema a koji za koren i uzrok imaju višesatno nepravilno sedenje u predškolskom periodu! 

Šta i kako menjati? 

Seminar za roditelje MOJE DETE MOJE BRIGA ima za cilj da roditelje osposobi da kod deteta neguju i podržavaju dobru posturu kroz period odrastanja. Osmišljen je kao jenodnevna radionica koja nudi alate za podučavanje deteta kako pravilno da sedi, istražuje oslonac, uspostavlja uspravni stav iliti "stoji pravo". 

Ako se Vi ne angažujete, niko drugi neće...Nikome nije stalo do Vašeg deteta više nego Vama!

Više informacija putem mail-a natalijaAT@gmail.com i telefona 0638706393